НАУКА О РАВНОГОРСКОМ ПОКРЕТУ

И ако је донет формално правни акт, односно закон који предвиђа увођење Равногорске споменице као и изједначавање социјалних права бораца НОП-а и бивших припадника Југословенске војске у отаџбини, све је јасније да бројни чланови СУБНОР-а не прихватају сврставање у исту раван са, како они истичу, некадашњим „колаборационистима“ и „народним непријатељима“...
Много тога што за историчаре више није спорно, неприхватљиво је за бивше партизане који не показују ни најмању спремност да се определе за „истину“ која није по мерилу њиховог схватања и тумањења прошлости.
Један од основних разлога не прихватања Југословенске ратне стварности током 1941-1945 у светлу реалних оквира, лежи у чињеници да је послератна власт више деценија пласирала стереотипне представе о партизанима као патриотама на једној, и четницима као снагама издаје и колаборације на другој страни.Те црно беле слике о НОБ-у које су још увек присутне у свести већине људи не могу се сузбити утолико пре јер су више деценија коришћени сви могући инструменти пропаганде.Подсетио бих да је основна полуга властодржаца у васпитању читавих генерација на лажним или непотпуним историјским основама била је у првом реду уџбеничка историја, штампа, телевизија као и бројни зборови на којима су прокломоване беседе о Народноослободилачком рату као најсветлијем периоду наше историје.
Са дтуге стране, не треба заменарити чињеницу да историјска наука, ни у својим интерним елборатима, све до пред крај осамдесетих година није посвећивала пажњу свим сегментима историје Равногорског покрета.
Први почеци озбиљног научног проучавања четничког покрета Драже Михаиловића везани су за истраживачке подухвате Проф.Др.Јована Марјановића.Поменути научниk који је био утемељивач катедре за историју Југославије при филозофском факултету у Београду, први је још 1979 год. установио да се Дража Михаиловић средином маја 1941 појавио на Равној гори са групом официра, подофицира и жандарма, одакле је прокломовао отпор окупатору у складу са стратегијом да нема општег устанка до „повољног тренутка“.Међутим, будући да је писац био учесник рата на партизанској страни као и да су резултати његових истраживања објавјивани још за време Титовог живота он није могао избећи идеолошке одреднице у тумачењу рата и револуције.Тек 1983, угледни Југословенски историчар Бранко Петрановић по први пут је увео тезу о четницима као покрету „антифашистичке декларације.Неколико година касније, тачније почев од 1985 па све до наших дана у историјско научној литератури почели су се појавјивати документовани подаци који указују на примере антиокупаторске делатности Равногорског покрета.У наведенм периоду светлост дана су угледали и историјски извори који говоре да је колаборација појединих четничких команданата са силама осовине остваривана искључиво из замисли о искоришћавању једног непријатеља против другог, не мењајући уједно општи антиокупаторски курс.Такође су објавјивани и бројни немачки документи о војним операцијам Вермахта против четничких јединица.У другој половини осамдесетих и почетком деведесетих година, Институт за савремену историју је публиковао резултате вишегодишњих проучавања који указују да су судбину заточеника логора на Бањици и Старом сајмишту делили и следбеници покрета Драже Михаиловића.Коначно, до сада најцеловитију и најобјективнију историју Равногорског покрета написао је историчар Др.Коста Николић.Реч је заправо о његовој докторској дисертацији, која је за потребе објавјивања у јавност знатно проширена.

...

Вујадин Гудељ

"ПОЛИТИКА" јула 2005. године