У листу Политика, односно рубрици „Mеђу нама“, у више наврата указао сам да је неопходно остварити увид у садржај дела архивских фондова Безбедносно информативне агенције, превасходно из периода деловања Одељења за заштиту народа (ОЗН-е), што би означило прекретницу у наставку историјског проучавања репресије у Србији примењиване од револуционарне власти у току и након 1944. године.
Подсећам, тема о противправној репресији, односно вансудским егзекуцијама примењиваним над припадницима поражних антикомунистичких снага у грађанском рату, као и према умишљеним „народним непријатељима“ за које се сматрало да могу представљати потенцијалну опасност по нову власт, о чему су читаоци у више наврата расправљали на страницама Политике, званично је заживела у савременој историјскoј науци веома касно тј. тек с почетком 2000. године.Међутим, радови који су објављивани на поменуту тему, и данас, након више од шест деценија лишени су навода из прворазредних историјских извора.Стога се намеће питање да ли су сачуване архивалије OZN-e и KNOJ-a у којима би, како се предпоставља, требало да има помена о револуционарном терору током завршних операција за ослобођење Србије, и непосредно након окончања Другог светског рата?
У првом реду жеим да упознам, или боље речено подсетим читалачку јавност да је Безбедносно информативна агенција део своје документације иза које је остао само историјски значај, a престао да важи онај оперативан и стратешки, предала Архиву Србије, односно Историјском архиву Београда.Међутим, да ли и колико у пристиглој Озниној грађи има списа који би указали на обрачунe над „класним непријатељима“, током јесени 1944.ни данас није сасвим познато.У прилог одговору само делимично говори то да је у музеју БИА, формираном при њеном седишту, уз остале експонате о раду тајне службе изложена и тзв. „Књига стрељаних“, намећући, истина опрезан закључак, да је део документације остао сачуван.
На крају истичем да је историјска грађа о којој је било речи и даље ван видокруга историчара.Тек када Скупштина Србије усвоји предлог нацрта закона који регулише услове коришћења документације тајних служби, Архив Србије ће отворити врата и истраживачима заинтересованим за грађу већ регистрованој под „Фонд БИА“.
Вујадин Гудељ
"ПОЛИТИКА" 10.октобар 2008. године
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
6 коментара:
Поздрављам!
Интересантна тема, али ме занима да ли ће икада заиста доћи до тога? Или је то само једна од прича, која може да се понавља у недоглед?
Pre ili kasnije do otvaranja arhva OZN-e i KNOJ-a, docice sigurno.Slučaj Srbije po pitanju te teme nije izlovan.
U najgorem slučaju sačeka će se još neko vreme.Zašto?
Reč je o relativno bliskoj prošlosti.Sećanja su još uvek živa, rane su duboke.Ni svi učesnici, i ako većina jeste, nije otišla sa istorijske i životne scene.O tome se itakeko mora vodoti računa, i svaka ozbiljna država to čini.
Nakon sloma revolucije u Grčkoj na primer, ne u tako drastičnom obliku kao u Srbiji, takodje je dolazilo do nekih vidova političkih obračuna, ali kao što sam već pomenuo nije poprimala široke razmere.Pa ipak i njihovi arhivi po tom pitanju su i dalje van vidokruga javnosti.
Kada je o Srbiji reč, arhive OZN-e (barem one sačuvane) nisu jedini izvor, barem kada je reč o dokumentaciji.Drugim rečima, u dokuemntima Američke Vojno-obaveštajne službe (OSS-Office of the strategic service) ima pomena o temi o kojoj je reč.
U Nacionalnom arhivu u Washingtonu (NARA-Nacional archives and record administation) zavedeni su pod Record group (RG226).Reč je o veoma obimnoj građi koja obrađuje sve regione, a ne samo Srbiju.Primera radi, ta arhiva je postala dostupna istraživačima relativno kasno, tj tek s početkom 90-tih godina.
Мени некако увек засмета када ствари тј. докумнтација, у овом или неким другим случајевима, некако касно долазе до свих жељних очију. Некако имам утисак да се време користи како би се нешто сакрило, прправило, просто уништило, и онда читава слика изгледа другачије. Могуће је да грешим, али можда и не.
Kada je o dokumentima reč, tu postoje zakonski okviri.Upravu si kada kazes da se vremenska barijera koristi kako bi se nesto sakrilo, uslovno receno, ali neki put je to neophodno i za drzavu sa jedne, a takodje i po vlast koja obavlja tu funkciju sa druge strane.
Barijera, bilo kod nas ili u svetu je ograničena na 30god. od nastanka određenog događaja.Naravno, zakonodavac je predvideo da se rok dostupnosti moze produziti do 50god.
Ima dosta spisa koja bi, ukoliko bi se nasli medju citalackom publikom u preuranjeno vreme, mogli predstavljati opasnost po drzavi iz cijeg je pera nastala.Ovo se posebno odnosi na izvore kontra-obavestajne prirode.
Ja sam se osvrnuo na Represiju u Srbiji 1944-45, pokusaj da pred sebe postavis pitanje kako bi izgledalo po tadasnju vlast da je primera radi to obelodanila jos za vreme svoje vladavine?
Pomenuo sam, rane su douboke, ucesnici jos uvek zivi, postoji opasnost od budjenja starsti i moguce osvete pojedinca.
Pokusacu da se osvrnem na tvoj komentar koji je usledio na moju drugu temu.
Uvazavam poziv da procitam "Knjigu o Milutinu" koja svakako nije istorijska, ali verujem itekako neophodna radi racionalnog rasudjivanja.
A kada ce nasa racionalna svest o nasoj blizoj proslosti potpuno sazreti?
Budimo pouceni prosloscu koja seze vekovima u nazad.Hocu reci, kada sa zivotne scene odu generacije koje su bile marerijal za pravljenje istorije, ali i kada na izmaku budu i zivoti onih koji su vise puta za svog zivota ucili razlicite verzije odrdjenih dogadjaja ili citavih istorijskih procesa.Tek deca koja ne budu svedoci bilo kojih ideologija XX veka, bilo kao posmatraci kroz vlastite oci ili lireraturu, moci ce da sagledaju prolsot sa dovoljne istorijske distance.
Naravno da me privlace i druge oblasti istorije, ali XX vek trenutno i najvise zaokuplja moju paznju.
Разумем је да свако иам ту потребу да се штити, некад и по било коју цену, а опет не могу тек тако да се помрим с чињеницом да неке ствари једноставно остају скривене. Друго, шта је са оним стварима које због скривања, или захваљујући приличној временској дистанци постају најпре мање интересантне, а онда и једноставно промењене? Мислим, ја сад овде полако већ нагињем ка неким групама и групацијама, о разноразним теоријама и којекавим заташкавањима, али довољно дуго је све било црно и бело, или само црно, само бело, довољно дуго се учила само једна истина, а сад их одједном има више! Ваљда ми смета то да не постоји у самом почетку погледи и из другог угла, или из трећег, заједно са првим. Зашто је увек све једнострано?
А што се тиче протока времена и оних који долазе, плашим се да је интересовање исувише мало, да бисмо дошли до истина, а и ако их пронађемо, питам се коме је данас до њих стало?
Мислим да сам претерала. :)
Шта рећи, тако је како јесте.У неком твојим речима управо лежи циљ власти за скривањем, или наследника претходне власти...
На жалост или не, сва суштина и јесте у томе да одређени осетњив историјски догађај или читав историјски процес за већину популације постане неитересантна тема, другим речима да догађаји буду од важности само историчарима.Управо тада, у одређеним случајевима "истине" угледају светслот дана.
Ту се често употребњава девиза коју смо сви понекад чули "да не дође до узнеимирења јавности".На неким васциклама управо стоје те речи као узрок забране неких гласила.
На крају, ниси претерала.Дискусијом се понекад долази до најбољих одговора или сазревања недовољно пробуђене свести.
Постави коментар